Koliko često ste nervozni i mislite da vam treba neki od lijekova za smirenje ?
Nikad
Rijetko
Često
Uvijek

RADNI ZAMOR I KAKO SE ODMORITI?

Radni zamor treba posmatrati kao normalnu, psihofiziološku pojavu, pri kojoj organizam nije oštećen, već ima potrebu da smanji ili prekine aktivnost, kako bi se uspostavila narušena biofiziološka ravnoteža u organizmu. Najbolji način odbrane od zamora je odmor. Tokom odmora, organizam se snabdijeva potrebnim materijalima za odvijanje fizioloških procesa. Iako se na prvi pogled čini da je pitanje odmora sasvim jednostavno ipak sa aspekta racionalnosti se može postaviti pitanje - Kada se zapravo treba odmarati?
 
Najčešće se ljudi počinju odmarati kada osjete da su sasvim umorni. Međutim, mnogo je bolje i efikasnije uzeti odmor prije nego što je nastupio primjetniji zamor. Recimo, pri fizičkom radu prvi indikator nastanka zamora je smanjenje produktivnosti. Odmor bi u tom slučaju trebalo napraviti prije nego što radni učinak počne da opada.
Zašto?
Zato što u tom slučaju radni efekat nakon odmora, ostaje na nivou na kojem je bio prije odmora. Osim toga, i kraći odmori mogu odstraniti umor dok, ako je umor suviše jak, treba mnogo više vremena za oporavak, kako bi čovjek bio radno sposoban. Naravno, ne može se dati univerzalno pravilo, kada treba dati odmor, jer to najviše zavisi od težine posla.
 
Odmor može biti aktivan i pasivan. Pasivni odmor je onaj u kome potpuno izostaje bilo kakva aktivnost, kada osoba samo leži ili spava, dok aktivni odmor označava promjenu aktivnosti, a ne prestanak (npr. kada se poslije mentalnog rada, bavimo nekom fizikom aktivnošću).   
U svakom slučaju bolje je praviti nekoliko kraćih odmora, nego jedan dugi, zato što je brzina oporavka najveća u prvim minutama odmora, a kasnije vrijeme manje doprinosi oporavku.
Sa psihološkog aspekta,češći a kraći odmori imaju opravdanje, jer bliži ciljevi jače motivišu od daljih.
Ubacivanjem odmora, prekid rada je bliži cilj i to motiviše ljude da brže i intenzivnije rade.